Иако су народ који често мора да се враћа у своју ближу или даљу прошлост да би откриваосвоје грешке и заблуде,али и своје белике дане,Срби се својој научној ризници нису довољно враћали нити своје учене људе добро упознали.Само годину дана после Вукове смрти,овај крај је Србији подарио јос једног великана- Јована Цвијића. И као да му је Вук оставио у аманет проучавање географских одлика земље,етнографских обележја и психолошких особина народа,сабирање народних израза,просвећивање омладине,ширење љубави према отаџбини. И нема сумње, Цвијић је био достојан настављач Вукових идеја и њиме би се и сам Вук поносио. Надавно се навршило се 140 година од рођења Јована Цвијића, великог научника и неуморног истраживача, који је остао у најлепшем сећању код Срба, чије име и данас знају све генерације и чије име носе улице у многим местима Србије. А каква је тек плејада великана била рођена су Сима Лозанић, Михајло Пупин, Јован Жујовић, Никола Тесла, Стојан Новаковић, Љубомир Стојановић и Богдан Поповић, а мало после њега: Михаило Петровић Алас, Слободан Јовановић, Милоје Васић, Бранислав Петронијевић, Александар Белић, Јован Скерлић и Милутин Миланковић. Сви они писали су своја дела научним београдским стилом. И може се слободно рећи: тадашња Србија имала се чиме подичити, садашња Србија има путоказ како се и у једној малој средини може развијати наука и култура без обзира на економске прилике и неприлике, а будућа Србија имаће где поглед да окрене и да се сећање усмери. Већ сам почетак ХIХ века наговестио је у Србији судбоносне догађаје који ће донети дуго прижељкивану слободу, просвету, науку, уметност, привредни препород, законе. У само једном веку Србија је успела да начини невероватан подвиг: да од неписмене земље дође до Српске краљевске академије. Вековима заробљена стваралачка способност Срба експлодирала је попут вулкана
Нема коментара:
Постави коментар